BM Foto d.o.o.

Ovih dana svedoci smo prave male revolucije povodom izlaska nekoliko izvrsnih DSLR modela, cena pristupačnijh nego ikada. Kulminacija je nastala pojavom Canona 400 D koji pored "male" cene ima i male dimenzije. Utisak je da se polje digitalne foto tehnike namenjene najširem sloju korisnika deli na dva dela: aparate za džep i DSLR.

Po mnogima, u prvoj grupi Fuji je na tronu sa svojim modelom F 30, čiji ste test od istog autora imali prilike da pročitate. To je zgodni mališan koji se od svih ostalih konkurenata u toj klasi izdiže izvrsnim senzorom i manuelnim kontrolama. DSLR područje za taj brend ostalo je praktično nedodirljivo, jer su tradicija i tehnologija vodećeg japanskog tandema teško dostižni.

Klasa između, prosumer, odumire jer njoj njen princip rada baziran na kompakt aparatima ne dozvoljava dalji razvoj. Spori autofokusni mehanizam zasnovan samo na razlici kontrasta i nemogućnost promene objektiva ne mogu da se suprotstave talasu pada cena DSLR tela i pojavi većeg broja univerzalnih zum objektiva, posebno od nezavisnih proizvođača.

Jedina međuklasa koja je opstala jeste ultrazum, ali ona nema neka značajnija obeležja po kojima bi se izdigla. To su u svojoj suštini kompakt aparati koji koriste činjenicu da su dimenzije senzora današnjih modela te klase male, pa se za njih može napraviti objektiv velikog optičkog raspona koji nije ni skup ni prevelik. Iako nešto većih dimenzija i bolje ergonomije od svojih kompakt rođaka, ne mogu se uvrstiti u iole napredniji fotografski alat. Upravo ti mali senzori koji im omogućavaju postojanje, proizvode previše šuma, a i elektronska kontrola zuma na njima je isuviše spora i neprecizna za bilo koji ozbiljniji foto-zahvat.

Međutim, jedno, i to najveće ograničenje kompakt aparata Fuji je u velikoj meri eliminisao konstruisanjem najboljeg ne-DSLR senzora, što daje dobru osnovu za napredniji model. Isprva su probali sa 9 Mp S 9500 (koji je imao senzor prethodne generacije), ali prodajni rezultati nisu bili najbolji jer u to vreme nisu stigli da otklone sve slabosti, posebno pri upravljanju.

To ih nije obeshrabrilo i nastavili su razvoj što je rezultovalo pojavom S 6500 fd koji ima sva obeležja nešto niže, ultrazum klase, uključujući i veoma povoljnu cenu. Ali važnije od toga je nekoliko karakterističnih detalja, kojima se već na prvi pogled izdvaja: mehanička zum kontrola, 28 mm pozicija objektiva i fantastično nizak šum kao rezultat poslednje generacije Super CCD senzora. Takve vrline su niko iz konkurencije nema, a svaka pojedinačno nad njom odnosi prevagu. A kada se sve tri sažmu u jedan aparat, dobija se celina koja pretenduje da naprosto oduva suparnike. Na sledećim stranama moći ćete da steknete sud o tome da li je to baš tako.

Osnovni tehnički podaci:

• Rezolucija: 6.3 Megapiksela, 3024x2016 piksela
• Zum: 10,7x optički, mehanički kontrolisan, F2,8-4,9, 28-300mm (ekv.)
• Senzor: Super CCD VI generacije
• ISO raspon: 100-3200
• LCD ekran: dijagonala 2,5 inča, 230.000 piksela
• Načini snimanja: prioritet blende, ekspozicije, potpuni manual i dosta scenskih modova
• Video: 640x480, 30 sličica u sekundi, sa zumiranjem
• Napajanje: četiri AA baterije
• Memorijske kartice: xD tipa

Fd u imanu znači "face detection" tj. prepoznavanje lica osoba koje snimate. Naime, kada se u kadru nađe jedno ili više lica okrenutih ka snimatelju, Fuji S 6500 fd ih automatski prepoznaje vodi računa da sva budu u fokusu i pravilno eksponirana. Rezultat je primetno tačnija ekspozicija i oštrina lica u svim uslovima.

Osim aparata, u pakovanju se nalazi podesni štitnik za objektiv (zonerica), kao i poklopac sa štipaljkama u maniru daleko skupljih aparata. Pohvaljujem i končić kojim ga vezujemo za alku i time onemogućavamo da se izgubi. Nema memorijske kartice, jer S 6500 fd ima samo 10 Mb unutrašnje memorije, a svi kablovi, softver na CD-u i detaljno uputstvo se podrazumevaju. JPEG fajlovi su prosečne veličine od 3 Mb, pa odmah prilikom kupovine pakovanju priključite xD modul od najmanje 512 Mb.